Morfološko - Molekularna Karakterizacija Patogena Iz Ascochyta Spp.Kompleksa

• Main Author: Živanov, Dalibor
• Format: Dissertation
• Language: Serbian
• Published: ProQuest Dissertations & Theses 01-01-2018
• Subjects: Agronomy; Cultivars; Morphology; Pathogens
• ISBN: 9798383075357

Poslednjih godina u različitim delovima Srbije zapažena je manja ili veća pojava patogena iz Ascochyta spp. kompleksa, kako na stočnom, tako i na konzumnom grašku. Navedeni kompleks čine tri fitopatogene gljive: Didymella pinodes, Didymella pinodella i Ascochyta pisi. Kompleksno oboljenje prouzrokovano gljivama iz Ascochyta spp. kompleksa se naziva Crna pegavost graška.Cilj istraživanja je bio da se prouče morfološke, molekularne i odgajivačke odlike gljiva D. pinodes, D. pinodella i A. pisi, kao i njihova patogenost i rasprostranjenost na teritoriji Republike Srbije, kao i da se ispita tolerantnost domaćeg sortimenta stočnog graška prema navedenim patogenima.U periodu od 2013. do 2015. godine, utvrđeno je prisustvo Ascochyta spp. na 27 različitih lokaliteta u Srbiji, kao i na po jednom lokalitetu u Bosni i Hercegovini, Turskoj i Francuskoj. Morfološko - molekularnim analizama sakupljenih izolata, prvi put je potvrđeno prisustvo D. pinodes i D. pinodella na teritoriji Srbije, kao i prisustvo A. pisi na teritoriji BiH. Od ukupnog broja izolata poreklom iz Srbije, 48 izolata (62%) pripada vrsti D. pinodes, 26 izolata (34%) vrsti A. pisi i 3 izolata (4%) vrsti D. pinodella. Molekularna identifikacija svih 89 izolata sprovedena je na osnovu ITS i TEF1-α sekvenci, kao i na osnovu dužine amplikona IGS1 prajmera. IGS1 prajmeri su omogućili pouzdanu i nedvosmislenu identifikaciju pojedinačnih vrsta D. pinodes, D. pinodella i A. pisi. Navedeni prajmerski par je po prvi put uspešno primenjen na vrsti A. pisi.Sagledavanjem interakcija između različitih uslova gajenja i testiranih izolata Ascochyta spp., uočene su statistički značajne intraspecijske varijacije u pogledu porasta kolonija. Kod ispitivanih izolata D. pinodes, D. pinodella i A. pisi, u zavisnosti od svetlosno-temperaturnog režima i hranljive podloge uočena je velika varijabilnost u boji supstratne i vazdušne micelije. Kod pojedinih izolata vrste D. pinodella registrovano je formiranje belih kristala lepezastog, pahuljastog i paperjastog oblika na PDA hranljivoj podlozi pri temperaturi od 20ºC. Peritecije gljive D. pinodes su se formirale samo na Conn’s hranljivoj podlozi na 15ºC u tami, kao i na 20ºC pri oba svetlosna režima. Izolati D. pinodes, D. pinodella i A. pisi ispoljili su veliku varijabilnost u dužini i širini obrazovanih askospora i piknospora kao i hlamidospora u različitim uslovima gajenja. U ovom radu je po prvi put zabeleženo formiranje sklerocija kod izolata vrsta D. pinodes i D. pinodellau ispitivanim laboratorijskim uslovima.Veštačkom inokulacijom uočena je i velika varijabilnost u patogenosti između izolata D. pinodes, D. pinodella i A. pisi, prema domaćim sortama stočnog graška. Sorta Dukat je bila najosetljivija na ispitivane patogene Ascochyta spp. kompleksa, dok je sorta Kosmaj bila najtolerantnija.