Pravo na ŽIvot I Pravo na Smrt

• Main Author: Živković, Mirjana
• Format: Dissertation
• Language: Serbian
• Published: ProQuest Dissertations & Theses 01-01-2016
• Subjects: Abortion; Capital punishment; Cloning; Constitutions; Criminology; Euthanasia; Human rights; Law; Medical Ethics; Political science; Right to die
• ISBN: 9798382096445

Uvod- Poslednja dva veka je obeležilo uvođenje ljudskih prava u sve Ustave, Međunarodne konvencije, povelje i protokole, iako koreni borbe za ljudska prava dosežu do antičkih vremena. Kao osnovno ljudsko pravo, pravo na život utemeljeno je još u vreme Hipokrata i u vreme Cicerona. Nažalost, i danas postoje mnoge nedoumice i nedorečenosti kada je pravo na život u pitanju. Pitanje abortusa, kloniranja, smrtne kazne i eutanazije su samo neke od nedorečenosti prava na život, koje već dugi niz godina izazivaju polemike među pravnicima, lekarima, filozofima, sveštenicima i građanima u najširem smislu reči. U svim evropskim zemljama, osim Belorusiji, ukinuta je smrtna kazna, abortus je legalizovan pod određenim uslovima, reproduktivno kloniranje ljudi zabranjeno je u svim zemljama sveta, a eutanazija je legalizovana u Holandiji, Belgiji, Švajcarskoj, Luksemburgu, Nemačkoj, Albaniji, Kolumbiji i trima američkim državama (Oregon, Montana i Vašington). Zagovornici prava na smrt, prava na dostojanstven život i prava na izbor o momentu okončanja života, sve su glasniji u zahtevima ozakonjenja eutanazije.Pravo na život je osnovno ljudsko pravo, bez koga ostala prava nemaju smisla i iz koga proističu sva druga ljudska prava. Samim rođenjem čovek stiče ljudska prava koja su univerzalna i jednaka za sve i svako ima ista prava. Začeci ljudskih prava se nalaze još u antičkim vremenima i to u sklopu učenja o božanskom i prirodnom pravu. U vreme Rimskog carstva, Ciceron je tvrdio da su prirodna prava čoveka večna i nepromenljiva i da svi zakoni države imaju za osnovu jedan božanski zakon. („naturam si sequemur ducem nonquam aberrabimus“ nikada nećemo zalutati ako se držimo prirode kao vođe – latinske izreke).Konstitucionalizacija ljudskih prava i njihovo unošenje u Ustave počinje krajem 18. veka, i to 1791. godine u Americi unosi se 10 amandmana na Ustav iz 1787. godine. Prvi odeljak Francuskog ustava iz 1791. godine odnosi se na osnovna prava. U naš Sretenjski ustav ljudska prava se unose 1835. godine. Krajem 19. veka i stvaranjem Ujedinjenih Nacija (UN), u periodu između dvasvetska rata dolazi do internacionalizacije i univerzalizacije ljudskih prava. Ljudska prava postaju ustavnopravna i međunarodno pravna kategorija.Cilj- Osnovna hipoteza ovog rada i istraživanja je da postoji neusaglašenost i nedorečenost kako domaćih, tako i međunarodnih zakona, povelja i protokola koji regulišu pravo na život i pravo na smrt. Iz postavljene hipoteze proizašao je cilj istraživanja. Osnovni cilj ovog rada je iznalaženje mogućnosti usaglašavanja zakonskih regulativa sa realnim stanjem u društvu vezano za pravo na život i pravo na smrt. Sveobuhvatno postavljen cilj ovog rada zahtevao je da se: - Izvrši uporedna analiza međunarodnih pravnih akata, zakona zemalja iz okruženja i domaćeg zakonodavstva vezano za pravo na život i pravo na smrt. - Utvrdi kakvo je mišljenje građana Republike Srbije u vezi ovih pitanja. - Utvrdi kakvo je mišljenje pravnika – pravosudnih organa Republike Srbije po pitanju usaglašenosti domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima i slobodama, kao i o abortusu, kloniranju, smrtnoj kazni i eutanaziji.Materijal i metode- Istraživanja za potrebe ovog rada sprovedena su u periodu od maja do jula meseca 2015. godine. Zapravo anketiranje ispitanika – građana Republike Srbije, putem Upitnika 1. zahtevalo je više vremena zbog velikog broja ispitanika, dok je anketiranje ispitanika – pravnika pravosudnih organa Republike Srbije putem Upitnika 2. sprovedeno u periodu od dve nedelje od 01. do 15. jula 2015. godine.