Pospanost, Sindrom Opstruktivne Apneje u Spavanju i Saobraćajni Traumatizam kod Profesionalnih Vozača

• Main Author: Popević, Martin B
• Format: Dissertation
• Language: Bosnian
• Published: ProQuest Dissertations & Theses 01-01-2015
• Subjects: Clinical psychology; Fatigue; Medicine; Obesity; Psychopathology; Public health; Sleep apnea; Sleep deprivation; Traffic accidents & safety; Transportation
• ISBN: 9798383119068

Uvod:Saobraćajni traumatizam predstavlja značajan problem u zemljama Evrope i sveta. Ukupan broj saobraćajnih nezgoda u Srbiji u poslednjih nekoliko godina pokazuje trend pada, ali prisutan je porast teških telesnih povreda i smrtnih ishoda u udesima. Prekomerna pospanost u vožnji je direktno uzročno-posledično povezana sa nastankom saobraćajnih nezgoda. Smatra se da 20-25% nezgoda u Evropi nastaje kao posledica prekomerne pospanosti. Poremećaji disanja u snu, pre svega sindrom opstruktivne apneje u spavanju (OSA) imaju veliki uticaj na pojavu prekomerne dnevne pospanosti, pospanosti za volanom kao i na nastanak saobraćajnih udesa. Procenjuje se da oko 13% muškaraca i 6% žena uzrasta 30-70 godina boluje od umerene i teške forme ove bolesti, ali da kod 85% pacijenata oboljenje nije prepoznato. Vozači sa nelečenom ili nedijagnostikovanom OSA imaju dva do sedam puta veći rizik od saobraćajne nezgode. Prevalencija OSA je 26-50% u populaciji profesionalnih vozača. U Srbiji ne postoje epidemiološki podaci o prevalencijii OSA u opštoj populaciji, kao ni o učestalosti prekomerne pospanosti ili sindroma opstruktivne apneje u spavanju u populaciji profesionalnih vozača učesnika saobraćajnih nezgoda.Ciljevi rada:Utvrđivanje učestalosti prekomerne pospanosti i OSA u uzorku profesionalnih vozača autobusa i kamiona. Ispitivanje veze između prekomerne pospanosti i OSA, i veze ova dva stanja sa učestalošću i karakteristikama saobraćajnih nezgoda i rizičnih oblika ponašanja. Sekundarni cilj rada je utvrđivanje da li se kombinovanom primenom odgovarajućih upitnika i kliničkog pregleda može adekvatno proceniti rizik od pojave pospanosti, OSA, saobraćajnog traumatizma i rizičnih oblika ponašanja u vožnji u uzorku profesionalnih vozača.Materijal i metode:Istraživanje je sprovedeno u tri faze. U prvoj fazi, 396 vozača profesionalaca je anketirano o uslovima života i rada, prisustvu prekomerne dnevne pospanosti, riziku od OSA i pojavi saobraćajnih nezgoda primenom generičkog upitnika, Epfortove skale pospanosti (ESS) i Berlinskog upitnika (BQ). U drugoj fazi, 240 ispitanika iz prve faze je anketirano i pregledano u prostorijama preduzeća u kojima su zaposleni. Pored ESS i BQ, uveden je upitnik o subjektivnom kvalitetu sna (Pitsburg Indeks kvaliteta sna, PSQI) i STOP-BANG model za procenu OSA rizika. Pregled je obuhvatao internistički pregled i antropometrijska merenja (telesna visina, težina, obim vrata, obim struka i kukova). U trećoj fazi, 100 profesionalnih vozača je retestirano upitnicima i ispitano u stacionarnim uslovima. Urađene su laboratorijske analize krvi i urina, standardni elektrokardiogram i spirometrija, psihološki testovi i pregledi lekara specijalista. Dijagnoza OSA je potvrđena primenom celonoćne kompletne polisomnografije ili kardiorespiratorne poligrafije.