Efekat Elektromagnetnog Polja (50hz, 0,25mT) Na Komponente Adaptivne Vrednosti i Morfometriju Krila Kod Drosophila Subobscura Collin, 1936 (Insecta, Diptera)

• Main Author: Patenković, Aleksandra D
• Format: Dissertation
• Language: Serbian
• Published: ProQuest Dissertations & Theses 01-01-2016
• Subjects: Electricity distribution; Electromagnetics; Electromagnetism; Insects
• ISBN: 9798382085838

Od svog nastanka život na Zemlji se odvijao u prisustvu prirodnih elektromagnetnih polja (EMP) koja su relativno jednostavna i potiču od malobrojnih emitera elektromagnetne energije. Živa bića su se tokom svoje evolucije prilagodila ovom konstantnom sredinskom faktoru, ali su danas pored prirodnih, u sve većoj meri izložena EMP poreklom od izvora koje je stvorio čovek. Intenzitet i frekvencija ovih polja su daleko veći u odnosu na polja prirodnog porekla, a tu spadaju najvećim delom EMP mrežne frekvencije (u okviru dela spektra ekstremno niske frekvencije (ENF) od 50 ili 60 Hz), polja koji potiču od uređaja masovnih (RTV predajnici, 100-500 MHz) i mobilnih komunikacija (800-900 MHz i 1800-2200 MHz). EMP ENF imaju veliki biofizički značaj jer su sveprisutna u životnoj sredini usled prenosa i upotrebe električne energije. Elektromagnetna polja antropogenog porekla predmet su izučavanja različitih bioloških disciplina, ali pre svega sa aspekta zdravlja ljudi. Izlaganje organizama ELM ENF, čak i tokom kraćeg vremenskog perioda, ima za posledicu narušavanje ravnoteže bioloških sistema, kao i poremećaje na različitim nivoima organizacije, ali još uvek ne postoji opšte prihvaćena teorija o mehanizmima dejstva EMP ENF u biološkim sistemima. Pored toga, sredinske promene, usled prisustva EMP ENF, mogu imati uticaj na ekološke i evolucione procese koji utiču na stepen i obim promena u genetičkoj strukturi i evoluciji populacije. Stoga je od suštinskog značaja dublje razumevanje mehanizama koji omogućavaju organizmima da se manje ili više uspešno prilagođavaju sredinskim izazovima, kao i mogućnost da se predvide i prate odgovori populacija na promene u životnoj sredini koja ih okružuje.Tokom poslednje tri decenije izvedene su brojne studije na Drosophila sa ciljem ispitivanja bioloških efekata EMP ENF. Eksperimentalno izlaganje individualnih genotipova DrosophilaEMP ENF tokom različitih faza životnog ciklusa, rezultuje različitim odgovorima koji su često oprečni, jer efekat delovanja EMP ENF na rast i metabolizam organizama, bilo inhibitorni, bilo stimulativni, zavisi od kompleksnih veza između frekvencije, jačine polja, dužine izlaganja, i stanja i tipa ćelija ili organizama.Postoje brojni podaci o uticaju EMP ENF na razviće, fekunditet, vijabilitet i drugekomponente adaptivne vrednosti, praćeni na jedinkama Drosophilau laboratorijskimuslovima. Međutim EMP ENF, kao sveprisutni abiotički sredinski faktor, može imatiefekat na genetičku stukturu populacija, utičući i na nivo genetičke varijabilnostipopulacija. Takva genetička varijabilnost može biti glavni osnov za delovanje drugihevolucionih mehanizama na nivou populacije.Cilj ovog rada je ispitivanje efekata EMP ENF, kao kompleksnogsredinskog faktora, na populaciono-genetičkom nivou. Eksperiment evaluira mrežufenotipskih odgovora na EMP ENF koristeći genetičku varijabilnost linija u okvirupopulacije vrste D. subobscura. Analizirani fenotipovi opisuju finu saradnju izmeđugenotipa i sredine potencirajući značajnost njihove interakcije za opstanak populacija uuslovima stresa kojima su jedinke/populacije izložene tokom većeg broja generacija.Jedinke Drosophila subobscuraizlagane su u embrionalnom i ranompostembrionalnom razviću EMP ENF od 50 Hz i 0,25 mT, tokom tri sukcesivnegeneracije. Rezultati ispitivanja komponenti adaptivne vrednosti su pokazali da jedinkeveć tokom prve generacije izlaganja EMP ENF odgovaraju na prisustvo ovogsredinskog faktora, i to dužim embrionalnim razvićem (jaje-adult), slabijimpreživljavanjem, skraćivanjem dužine života, i trendom povećanja fekunditeta ustresnim uslovima, u odnosu na jedinke iz kontrolne grupe koje su čitavo razvićeprovele izvan dejstva EMP. Nakon treće generacije, jedinke koje su izlaganenavedenom EMP takođe imaju slabije preživljavanje i kraći životni vek, ali njihovorazviće traje kraće, a u pogledu fekunditeta uočava se trend smanjivanja u poređenju sajedinkama iste generacije iz kontrolnih uslova.